Tu se lepo šeta, duboko diše i ispravno misli

ponedeljak, 14.05.2007. u 21:31

Dve imenjakinje, dve sestre bliznakinje, jedna na levoj, druga na desnoj obali Dunava. Iz Zmaj Jovine u Zemunu, Vesna Šouc je pre tri godine prešla u Zmaj Jovinu u Beogradu.
Za dirigentkinju i profesora na Katedri dirigovanja Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu to nije predstavljalo poteškoću. Obe ulice njoj su dopadljive i upečatljive. Podjednakom snagom, u svojoj pojavi, držanju, celokupnom estetskom utisku, one najavljuju određenu dozu monumentalnosti. Slične su ljudima kod kojih je sve unapred znano, izvesno i postojano. Već decenijama ulice nose isto ime, a ni obličje im se, primećuje umetnica, nije znatno izmenilo.

U Zemunu joj je ostao roditeljski dom. Šoucovi su četvrta generacija Zemunaca. Tu je Vesna osnovala i svoj prvi muzički ansambl. Kuća u kojoj je donedavno živela podignuta je 1921. godine sa neobaroknim elementima i obeležjima.

Međutim, jedna od retkih žena dirigenata u srpskoj kulturi ostavlja prostor i dinamičnom karakteru beogradskih ulica. Njena nova kuća sada je u Beogradu. Kao i svakom čoveku, kaže, i njen život je tamo gde joj je dom. Budućnost joj se preselila sa te strane.

Odmerenim, pre svega, tolerantnim i uravnoteženim, nikad prenaglašenim stavovima, ona pronalazi sličnosti i razlike između ulica koje su joj bliske.

Mermer i kovano gvožđe

Pored toga što je pešačka zona, ekskluzivnost Zmaj Jovinoj ulici daju i reprezentativne građevine srpske arhitekture. Reč je o kućama, većinom podignutim u maniru akademizma s početka 20. veka, sa nezaobilaznim elementima evropskog artdekoa koji je dominirao između dva svetska rata.

– Zmaj Jovina u Beogradu, sasvim sigurno, ima sličnosti sa svojom zemunskom dvojnicom. Obe se nalaze u najstrožem centru. To su ulice u kojima se lepo šeta, duboko diše i ispravno misli. Moja mladost vezana je za Zemun. Zmaj Jovina je bila ulica sitnih zanatlija – sajdžija, šeširdžija, obućara, krojača. Zemun je bio bogat grad sa lepim kapijama i vitražima. Kuća u kojoj sam odrasla je jednospratnica. Podignuta je u tipično austrougarskom stilu i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Nažalost, danas ona izgleda zapušteno i ruinirano. Dok Zmaj Jovina ulica u Beogradu ima nešto drugačiji tonalitet. Kuće u ovoj ulici su građene s početka prošlog veka u duhu modernizovanog akademizma. Na njihovim fasadama vidljivi su i reljefni detalji. U broju pet, recimo, postavljeni su i masivni stubovi koji su spojeni balkonima od kovanog gvožđa. Mi stanujemo u kući za koju kažu da predstavlja jedan od najuspešnijih primera stambenog graditeljstva u Beogradu. Pripadala je trgovcu Kosti Milenkoviću. Fascinantno je i zdanje u broju 15 koje je projektovano po planu čeških arhitekata Krehlika i Jelenika. Ono dominira, kako po svojem spoljašnjem liku, tako i po mermernoj unutrašnjosti. Zmaj Jovinu presecaju, takođe, značajne ulice: Vasina, Čika Ljubina i Knez Mihailova. Sa druge strane, ona se sudara sa Obilićevim vencem. Posebno mi je blizak deo kod Francuskog kulturnog centra i Galerije "Progres". Beogradsko čitalište je još jedno od važnih simbola. Zmaj Jovina jeste ulica sa uređenim fasadama, a u novije vreme i sa kafićima iz kojih dopire glasna muzika – mišljenja je Vesna Šouc.

Reč jednog građanina

Kao muzičar, smatra da je potrebno jasnije definisati propise koji se bave ovom problematikom.

– O tom segmentu kvaliteta života u urbanoj sredini treba ozbiljnije povesti računa. Čudim se da po ovom pitanju vlasti neće da čuju reč jednog građanina. Zašto je njihova reč manje važna od nekog biznismena ili kafedžije. Odakle nekome pravo da glasnom muzikom ugrožava okolne stanare. Zašto bi nekom bilo lepo, a drugi da pate. Vlasti se pravdaju kako to nije isključivo njihova nadležnost. Problem se ne rešava. Zaboravlja se koliko napetosti izaziva ponavljanje jednog istog zvuka. To je u jednoj civilizovanoj sredini, kakva je Zmaj Jovina, složićemo se, nedopustivo – jasna je naša sagovornica.

Ona smatra da svaka urbana sredina mora da ima svoje zakonitosti i utvrđene modele ponašanja. Tvrdi je zastupnik ideje po kojoj bi ljudi trebalo da se prilagođavaju prostoru u kome žive, ili gde ih je život doveo.

– Uvek insistiram na tome. Ne možemo očekivati da se grad prilagođava nama. Veliki gradovi imaju svoja pravila ponašanja, odevanja i brzine kretanja. Sve mora da ima svoju meru i svoje mesto. Beograd može da opravda status jedine metropole u ovom delu sveta. Kao osoba koja radi sa studentima, jedino bih volela da vidim da mladi ljudi više poštuju starije sugrađane – napominje Šoucova koja trenutno radi na prvoj srpskoj dečjoj operi.

Kao i većina umetnika, shvatanja je da novo zdanje srpske opere treba da ostane u centru grada.

– Opera treba da bude na Trgu Republike. Ne vidim mnogo razloga za drugačije rešenje. Videla sam odlične projekte. Arhitektura je toliko napredovala da je nemoguće pomisliti kako ne može da se pronađe prihvatljivo rešenje – smatra naša sagovornica. Estetski kriterijumi koje ona neguje govore joj da arhitektonska gradnja u srpskoj prestonici nije značajnije uzdrmana. Beograd doživljava kao jedinstvenu celinu.

– Svaki grad je poseban, svaka ulica pruža različito viđenje grada. Kada Beograd posmatram sa Kalemegdanske tvrđave, pogled mi sklizne na Savu i Dunav. U trenutku može da podseti na Istanbul, Bosfor i Mramorno more – kaže Vesna Šouc.
Aleksandra Marković

http://www.politika.rs/scc/clanak/25799/Ту-се-лепо-шета-дубоко-дише-и-исправно-мисли