NTERVJU: Vesna Šouc Tričković, dirigent

Moramo da promenimo kurs

Ne znaju svi da naprave dobar izbor. Zato primitivizma ne sme ni da bude u medijima
Autor: Borka Golubović-Trebješanin
utorak, 04.02.2020. u 20:00

(Fotografije Goran Nikolašević)

Opereta „Vesela udovica” Franca Lehara koju odlikuju britki i smešni dijalozi i situacije, i živopisni likovi novi je muzičko-scenski iskorak zemunskog Madlenijanuma na čijoj sceni ćemo je premijerno gledati 13. februara. Prva repriza je 20. februara. Dirigentsku palicu će držati Vesna Šouc Tričković, a režiju potpisuje Robert Bošković. Tu je i brojna ekipa operskih pevača i glumaca: Branislava Podrumac i Mirjana Matić u naslovnoj ulozi, Vasa Stajkić i Dimitrije Cincar Kostić kao Grof Danilo, ali i Miloš Đorđević, Mina Gligorić, Nevena Đoković, Marko Živković, Žarko Stepanov, Đorđe Stojković i mnogo drugi.

Koliko je u muzičko-scenskom smislu zahtevno ovo delo puno ljubavnih zavrzlama i nesporazuma?

U muzičkom smislu, opereta sadrži sve elemente opere: arije, duete, ansamble, igračke numere. U pristupu rada na muzičkom materijalu nema suštinskih razlika. Međutim, razlika jeste u tome što postoje govorni delovi koji, sasvim sigurno, predstavljaju veliki izazov za operske pevače. Takođe, opereta je kraća od opere, a u ovom slučaju to su dva čina. U našoj postavci „Vesele udovice” opredelili smo se da i glumci budu nosioci pojedinih uloga. Ovakva podela daje posebnu boju i draž celoj predstavi i čini je dinamičnijom. U rediteljskom potezu je približena mjuziklu.

Tokom dugogodišnje karijere dirigovali ste na mnogim domaćim i inostranim scenama. I ostali dosledni borbi protiv muzičkog neukusa. Koliko je delikatno trajati na tom putu?

Odustati nikada neću i uticaću kad god i gde god mogu, svojim delom i rečju. Neukusa je uvek bilo i biće ga, ali pitanje je samo koliko je prisutan u medijima. Neizbrisivo se vrši najgori mogući uticaj, naročito na decu i mlade. Za takve sadržaje deca ne treba da znaju ni da postoje, a kamoli da im budu dostupni na svakom koraku, ceo dan. Da bi se kod naše dece razvijala plemenitost i čestitost ona moraju da slušaju, sviraju i pevaju muziku prilagođenu njihovom uzrastu, sa tekstovima visokog umetničkog kvaliteta. Mislim da smo jedina zemlja u regionu koja nema radio-program sa klasičnom muzikom, a sigurna sam da ovakve emisije imaju svoju publiku. Vrhunski muzički stručnjaci moraju da odlučuju o muzici, a ne ljubitelji muzike. To važi i za sve druge profesije.

Tvrdite da je nedopustivo da kvalitet zvuka bude potisnut u deseti plan, odnosno da je ovo vreme zavodljive površnosti?

Kvalitetna muzika i uspešni muzičari treba da imaju adekvatnu podršku, mora se pričati o njihovim uspesima. Takođe, muzička kritika se mora vratiti na zasluženo mesto. Istraživanja su pokazala da treba slušati što raznovrsniju muziku i to onu koja pozitivno utiče na naše zdravlje, kreativnost, koncentraciju i raspoloženje. Takođe, slušanje muzike koja je previše glasna, koja obiluje ritmičkim obrascima koji se neprekidno ponavljaju ima hipnotički efekat i onesposobljava nas da donosimo racionalne odluke, to je naučno dokazano. Moje mišljenje je da takvu muziku ne treba emitovati na javnim mestima. Budeći raznovrsne emocije muzika utiče na naše zdravlje, kao lekovita ili destruktivna.

Da li smo zaboravili na lepotu i važnost tišine?

Ovde svako može da izbaci zvučnike na ulicu i da pušta muziku koju hoće i koliko glasno hoće, bez posledica ili razmišljanja o tome da li nekoga ugrožava. Zbog glasne muzike komunikacija postaje sekundarna. Iz ličnog iskustva znam da su građani po pitanju ovog problema nemoćni. Navešću jedan primer: potpuno je svejedno da li tiho ili glasno čujete basove u istom ritmu, a čuje ih pola Beograda. Vi ih čujete i to vam odvlači pažnju, koncentraciju i u takvoj atmosferi nema mesta za odmor ili bilo kakav umni rad. Neprestana buka izaziva napetost i stres. U nekim drugim zemljama potrebna je posebna dozvola za izvođenje muzike na otvorenom prostoru, sa preciziranim trajanjem. Ne sme se zaboraviti koliko je tišina važna za naš život. Iz lepote tišine kreće koncentracija, inspiracija i hrani se naš um. Ona je neophodna, ali nam je oduzeta. Ovaj problem može naći rešenje samo u nekim novim, strogim propisima koji se moraju poštovati.

Muzika je ogledalo jednog naroda. Kako da promenimo loše muzičke navike?

Za početak, vratimo se starim, one su bile bolje. Tada se neukus cenzurisao i za to su bili zaduženi vrhunski stručnjaci. Napravimo strategiju, program i uložimo u edukaciju dece i rezultat neće izostati. Deca sada treba da nam budu najvažnija, kako bismo počeli ispravljati učinjeno. Uspesi svih naših sjajnih umetnika treba da nam postanu važni, o njima i njihovim delima treba da se piše. Kvalitetne emisije treba da se emituju preko dana, a ne noću.

Konfučije je smatrao da muzika odražava moralnu osnovu društva, kao i da ima jak uticaj u oblikovanju ličnosti i izgradnji karaktera pojedinca.

Ljudi slušaju i gledaju ono što im se nudi. Zašto se tako često brka popularnost i kvalitet?

Tačno je to da veliki deo populacije konzumira ponuđeno, a svi znamo šta u toj ponudi zauzima najveći prostor. Nažalost, podaci govore da primitivni programi imaju veliku gledanost. Svako kome je dopušteno mnogo medijskog prostora postaje popularan, to je logično. Sasvim je lako zaključiti da će većina, sa lakoćom, ne razmišljajući, prihvatiti takav ponuđen, banalan sadržaj. Ne mogu svi znati da naprave dobar izbor. Zato primitivizma ne sme ni biti u medijima. Ova tema zahteva mnogo više od jednog pasusa. Mi jednostavno moramo da promenimo kurs.

http://www.politika.rs/sr/clanak/447199/Moramo-da-promenimo-kurs