NA KOCERTNOM PODIJUMU
Vesna Šouc, dirigent
VOLIM DA ISTRAŽUJEM ZVUK NOVE PARTITURE
U krugu različitih delovanja, publika Vas najviše prepoznaje kao dirigenta muzičko-scenskih predstava. Koja je bila prva predstava ovog žanra koju ste dirigovali?
Kao student magistarskih studija dirigovanja sam dobila poziv da radim dve predstave u Pozorištu na Terazijama, a obe u režiji čuvene Soje Jovanović, „Neki to vole vruće“ i „Kabare“. Prva predstava je već bila na repertoaru i moj zadatak je bio da „uskočim” sa samo jednom orkestarskom probom, a druga se postavljala. Bila je velika čast raditi prvu predstavu sa legendarnom rediteljkom, ali sam znala i koliko je teško bilo ući u tim njenih najbližih saradnika i steći njeno poverenje. Dolazila je redovno na korepetitorske i orkestarske probe i sa osmehom, strpljivo posmatrala moj rad. Posle nekog vremena mi je prišla i rekla: „To je to. Bravo!!!“. Uskakanje u predstavu je izetno teško i odgovorno, naročito za dirigenta, jer pored partitura morate poznavati i dramski tekst, koreografiju, scenske promene. Privilegovani smo svi mi koji možemo reći da preko dvadeset godina i preko tristotine puta izvodimo sa istim entuzijazmom i uspehom ovu, sada već legendarnu predstavu. Na izvestan način ona je obeležila i deo moje karijere, jer se kontinirano i uspešno odigrava paralelno sa svim drugim mojim uspesima.
U čemu je specifičnost i različitost dirigovanja operskih i baletskih predstava?
U pogledu dirigentske tehnike nema većih razlika, ali zato aspekt vizuelne komunikacije govori o nekim specifičnostima. U operskoj predstavi dirigent sa pevačima pretežno ima vizuelni kontakt, dok se sa igračima takva komunikacija svodi na neophodni minimum, tj. samo na pojedine trenutke tokom predstave. Ova očigledna razlika daje dirigovanju baleta jednu dodatnu odgovornost i težinu u besprekornom određivanju osnovnog tempa i svih njegovih suptilnih nijansi koje su jedva čujne svakom slušaocu. Smatram da dirigent uvek mora znati napamet partituru i svaki drugi aspekt predstave, jer je samo tako može autoritativno i sa sigurnošću voditi, kreirati ili neprimetno rešavati najraznovrsnije probleme koji se neretko dešavaju. Za dirigovanje operskih predstava neophodan je temeljan rad sa pevačima, poznavanje vokalne tehnike i dramaturgije, saradnja sa orkestrom, horom, rediteljem. Kod baletskih predstava neophodno je poznavati koreografiju, dramaturške smernice koreografa, ali i interpretativne nijanse u kojima se kreću igrači. Taj princip anticipacije, muzičke pratnje, a i podrške, u isto vreme, može biti komplementaran onom koji nalazimo i u koncertnoj pratnji.
U kojoj meri baletski dirigent mora da poznaje baletsku leksiku?
Osnovne pojmove je neophodno znati. Jezik igre ima svoje specifičnosti u koje nije tako lako proniknuti. Mislim da za to treba imati i poseban osećaj. Dirigovanje klasičnog i savremenog baleta se takođe razlikuje. Klasičan balet za dirigenta uvek predstavlja poseban izazov. Moje dugogodišnje koncertno i pozorišno iskustvo mi je dalo sigurnost u osluškivanju soliste, predviđanju i zadovoljstvu prepuštanja zajedničkoj kreaciji.
U kojim teatrima u našoj zemlji dirigujete i koje su to predstave u kojima publika može da Vas vidi?
Tokom ove sezone u Narodnom pozorištu dirigujem balete: „Don Kihot“, „Kraljica Margo“ i „Dama s kamelijama“; u Srpskom Narodnom pozorištu balet „Grk Zorba“; u Madlenianumu savremenu komičnu operu „Mandragola“ i u Pozorištu na Terazijama „Neki to vole vruće“.
Pored baleta i opera, domen Vašeg delovanja jeste i savremena muzika. Kako ste formirali afinitet prema novom zvuku?
Postepeno, tokom godina rada sa različitim ansamblima. Za početak bio je to hor „Kolegium Muzikum“ gde sam pevala kao student, a poznato je da ovaj sjajan hor veliki deo repertoara posvećuje savremenoj muzici. Zatim je usledila moja dugogodišnja saradnja sa Školom za Muzičke talente iz Ćuprije, potom i drugim kamernim orkestrima. Dirigovala sam i snimila veliki broj prvih izvođenja kako u zemlji tako i u inostranstvu. Moram reći da je na programu svakog simfonijskog koncerta koji sam imala u Turskoj bilo delo domaćeg autora. U potpunosti podržavam ovakvu programsku koncepciju. U Madlenianumu sam radila nekoliko sjajnih naslova savremene opere, prema kojoj imam poseban afinitet.